„Zmajeve dečje igre”, koje baštine 65 godina književnosti za decu, otvorene su juče u Sremskoj Kamenici, u dvorištu kuće u kojoj je jedno vreme živeo veliki pesnik i srpski rodoljub s kraja 19. veka Jovan Jovanović Zmaj.

Uz njegove stihove, kao što su „Al je lep ovaj svet” i brojne druge, odrastaju i danas mnoga deca, a neka od njih, iz obližnje škole koja nosi ime pesnika, prisustvovala su svečanom uvodu u program junskih Igara, čiji je domaćin ove godine multimedijalni umetnik Božidar Mandić.

U istoj kući, koja je pretvorena u Zmajev muzej, slavni pesnik i romantičar je i umro, a sahranjen je na groblju u blizini. Nad grobom se uzdiže spomenik na kome je zapisano da ga srpski narod podiže „ljubimcu narodnom”. Deca su u ovom trenutku sećanja na Zmaja položila cveće na njegov grob, u društvu pesnika „zmajevaca” i svojih učitelja, a glumac Milan Kovačević je recitovao „Svetle grobove”.

Božidaru Mandiću je u Zmajevom muzeju uručeno priznanje „Zmajev pesnički štap” za 2022. godinu, a on je izjavio da je sve ovo vrlo ozbiljno shvatio, kao što je tako shvatio i svoje pisanje za decu i rad na „antipedagoškim eksperimentima odgajanja dece sa emocijama”.

„Deca su uvek bili moji uzori. Pripadam filozofskom pravcu koji se zove decijarhat. Još ni u jednom rečniku nema te nove reči, ali sam veliki deo svog života posvetio upravo odgajanju, igri, pisanju, radio-emisijama i TV serijama, gde dete ima prezentantnu ulogu”, kaže.

Njegova razmišanja idu u pravcu pitanja ko je dete danas i kako postaviti nova, odgovorna pitanja jer su i deca, kako navodi umetnik, „pored prirode, najugroženiji bićevni soj”.

„Volim da kažem da je dete danas u prepuštenosti. U velikoj meri, stavili su dete pred ekran, stvaraju jedno narcističko jezero, otuđuju dete od prirode, od igre, od spontanosti. Naravno, kao i na svim drugim pozicijama sa kojima se bavim, a to je avangarda, borim se za jedan drugačiji svet, u kome će dete predvoditi filozofiju civilizacije. Dete ima predloge, a odrastao čovek – budimo iskreni, nema više predloga. U tom smislu veoma je važno da vratimo dostojanstvo pesničke reči, da pesnici inoviraju nove poglede i probuđuju, kako bi se ponovo mogle vratiti bajke, njihovo značenje, naracija, oralna komunikacija između odraslih i mladih”, kaže Božidar Mandić, poznat i kao osnivač ekološke i umetničke komune „Porodica bistrih potoka”, inače rodom Novosađanin koji je umesto grada odabrao, kako sam često navodi, život u šumi.

Festival dečje književnosti „Zmajeve dečje igre” pokrenute su 1957. u Novom Sadu, a održavaju se svakog juna, uz raznovrstan literarni, muzički i likovni program koji se proteklih decenija odvijao i u Zmaj Jovinoj ulici u Novom Sadu. U svom 65. izdanju, program se održava u ustanovama kulture, obrazovanja i vaspitanja, kao i u parkovima, na dečjim igralištima, sportskim terenima, pod sloganom „Gde šapuće Dunav plav”. Festival traje do 12. juna.

(Politika)