Od usvajanja Zakona o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličkog pisma danas se navršava tačno šest meseci, što znači da bi ovaj propis, po proceduri, trebalo da počne i da se primenjuje. Međutim, naznaka da će se to dogoditi nema.

Prema tom zakonu, svi državni i lokalni organi u Srbiji, javna preduzeća, škole i fakulteti, javni servisi RTS i RTV i drugi od danas bi morali da upotrebljavaju ćirilično pismo. Ali, njima još niko nije poslao obaveštenje o tome šta bi i kako trebalo da učine da bi ispoštovali zakonsku obavezu.

Istovremeno, lingvisti koje smo pitali očekuju li da zakon počne dosledno da se primenjuje kažu da ne postoji nijedan razlog da tako ne bude, te da su svi na koje se odnosi imali dovoljno vremena da se pripreme.

– Nema sumnje da će svi državni organi i institucije, ali i svi koje je zakon obavezao preći na ćirilicu ako već nisu, jer to podrazumeva primena zakona – kaže, za „Novosti“, prof. dr Sreto Tanasić, predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika. – Znamo za slučajeve da su institucije koje su koristile latinicu već prešle na upotrebu ćiriličkog pisma.

Naš sagovornik veruje da država neće imati velikog posla u obezbeđivanju primene zakona. Ipak, upozorava da država mora jasno da stavi do znanja da je ovaj zakon donesen kako bi se primenjivao i da pokaže da su joj srpski jezik i ćirilica značajni.

– Time bi država svedočila da na našem evropskom putu poštujemo svoje vrednosti – ističe Tanasić. – Ako bi bilo negde i izbegavanja njegove primene, država vrlo dobro zna kako da postupi – pokazala je to u mnogo slučajeva kad je bila zainteresovana i kada je onima na koje su se ti zakoni odnosili bilo teže da ih ispoštuju.

S druge strane, prof. dr Veljko Brborić nije optimista i ne veruje da će početi primena zakona onako kako je to predviđeno. On podseća da su, pre usvajanja ovog propisa, lingvisti napravili zakonski predlog u drugom formatu, ali da je on, nakon višegodišnjeg čuvanja u fioci, odbačen.

– U ovom koji je usvojen nešto je uzeto iz prethodnog predloga, nešto nije, ali od momenta kada je usvojen, niko nije kontaktirao sa nama – kaže prof. Brborić, za „Novosti“.

Istovremeno, prof. Tanasić smatra da je značajno složenije pitanje primene ovog zakona u delu koji se odnosi na upotrebu i zaštitu srpskog jezika.

– Jer položaj srpskog jezika je neuređen zbog nepostojanja državne jezičke politike. Na tome će se moći ozbiljnije raditi kad se formira Savet za srpski jezik predviđen ovim zakonom – kaže Tanasić.

Zakonom su predviđene i kazne za one koji ga ne poštuju, i to u iznosu od 15.000 dinara do pola miliona dinara.

VLADA MORA DA OSNUJE SAVET

Zakonom je predviđeno da Vlada osnuje savet koji će pratiti i analizirati upotrebu srpskog jezika u javnom životu i sprovođenje mera radi zaštite i očuvanja ćiriličkog pisma. Savet bi trebalo da daje i preporuke, predloge i stručna mišljenja radi unapređenja tog stanja. Natpolovičnu većinu članova trebalo bi da čine predstavnici jezičke struke.

(Novosti)