Nauka odavno zna da će život na Zemlji u jednom trenutku da se ugasi, pored toga što je Suncu koje organizuje planete oko sebe takođe suđeno da umre, kao i svakoj zvezdi u svemiru.

Grupa naučnika objavila je studiju u časopisu „Nejčer geosajens“ izvedenu iz eksperimentalnih biogeohemijskih i klimatskih modela za procenu uslova Zemljine atmosfere i njenog bogatstva kiseonikom, što, između ostalih faktora, čini mogućim život na našoj planeti.

Takozvana deoksigenacija, istakli su stručnjaci, neizbežna je zbog povećanja sunčevog fluksa. Osim toga, procenili su da će na Zemlji još 1.000 miliona godina biti kiseonika i da će se zadržati uslovi pogodni za život.

– Naši rezultati ukazuju da će planetarni ciklus karbonat-silikata imati tendenciju da dovede do biosfera sa ograničenim terminalnim ugljen-dioksidom i brzom atmosferskom deoksigenacijom – pišu oni.

Da bismo stekli predstavu o vremenu koliko je Zemljinom kiseoniku ostalo, uzmimo u obzir da je paleozojska era počela pre oko 541 milion godina i trajala više od 290 miliona godina.

U toj fazi istorije planete formiran je superkontinent Pangea, na kome se razmnožio životinjski svet u morima, prvi vodozemci i ribe sa tvrdom ljuskom, prva životinja koja diše vazduh, velike šumske paprati, prve gmizavci i prvi leteći insekti.

U ljudskoj istoriji, 1.000 miliona godina je mnogo u poređenju sa 500.000 godina udaljenosti između današnjeg dana i trenutka kada je postignuto pripitomljavanja vatre, a još više je u poredđenju sa početkom pisanja nekih 4.000 godina pre naše ere.

(Sputnjik)