PANDEMIJA korona virusa ne jenjava. Na udaru su sve češće mladi, pred kojima je veliki izazov – da naprave ravnotežu između ograničenja i distanciranja koje virus nameće, sa neophodnom socijalizacijom koja je važna za svakog mladog čoveka, piše RTS.

Mladi u vreme pandemije morali su da prihvate novu realnost. Iako željni provoda, dobre muzike i noćnih izlazaka, morali su da pristanu na ograničenja koja virus diktira, i pronađu zamenu.

Kažu da su sada alternativa kućne žurke i da zbog kovid propusnica više izlaze danju nego što bi izlazili noću.

Socijalne veštine se, stručnjaci kažu, savlađuju kroz druženje. Ističu da je mladost nepotpuna bez izlazaka i okupljanja – svega što je pandemija zabranila.

– Imamo sada i neke nove generacije koje nikada nisu ni uspele to da ukače, zato što kako su sazrevali, tako se dogodila ova situacija , tako da oni misle da je socijalizacija danas igranje igrica na kompjuteru, razgovaranje u čet-rumovima, intenzivnije aktivnosti na društvenim mrežama. Radi se o vrlo osetljivom periodu razvoja kada je socijalizacija i identifikacija sa vršnjačkom grupom najvažnija u životu – kaže psiholog Ana Mirković.

Mladi zbog korone depresivni i anksiozni

Mentalne posledice pandemijske krize najsnažnije su pogodile mlade ljude. Stručnjaci kažu da dolazi do depresije, anksioznosti, napada panike, i straha kako nastaviti sa uobičajenim aktivnostima.

Mirkovićeva smatra da ne nedostaje taj aspekt socijalizacije u kome oni mogu da se organizuju, ali postoji intenzivan strah da bi mogli da pokupe virus, i da bi mogli druge ljude da zaraze.

– Tako da je važno da odrasli ljudi pruže podršku i da im pomognu da se pridržavaju svih onih mera koje će smanjiti minimum mogućnosti da dobiju virus, pre nego što ćemo im limitirati vreme izlaska do ponoći ili kraće – ističe Ana Mirković.

Nove okolnosti izazvane pandemijom osvestile su mlade ljude da postanu empatični, da brinu i odgovorno se ponašaju. Mnogi su i zbunjeni, nesnađeni u čitavoj situaciji, bez pravog objašnjenja i usmerenja.

– LJudima je zaista svega dosta, mogu da zamislim naročito mlad svet koji je pod velikim emotivnim pritiskom, čiji su životi potpuno izmešteni i oni od nas očekuju poruke. Najbolji put da dođete do razumevanja je da poruke šaljete na vreme, da se ono što kažete ispuni i da dobijete poverenje ljudi – kaže zamenik direktora UKC „Niš“ dr Radmilo Janković.

Vršnjačka grupa jedini reper za identifikaciju

Uz to poverenje, mladost traži svoje. Psiholog Ana Mirković naglašava da se adolescenti, tinejdžeri nalaze u takvoj razvojnoj fazi, kada im je vršnjačka grupa jedini reper za identifikaciju, i za formiranje sopstvenog psiho-seksualnog identiteta.

– I to je onaj uzrasni period, kada čak i porodica postaje manje važna, a vršnjaci i njihove norme ponašanja postaju najvažniji. U redu je izlaziti, važno je čuvati se – savetuje Mirkovićeva.

Strpljenje, odgovornost, uzdržavanje od zadovoljstava na koje smo navikli – svemu tome nas uči pandemija. Druženje na otvorenom uz preporučenu distancu, šetnja ili razgovor, izlaz su u realan svet i adekvatna zamena za noćne izlaske dok ne pobedimo virus.