Danas se u Srbiji održavaju predsednički, parlamentarni i lokalni izbori, a jedno od glavnih pitanja i nedoumica svih birača jeste šta se sme, a šta ne sme pisati na glasačkom listiću, odnosno šta će biti priznato kao glas, a šta završiti među „nevažećim listićima“.

Ovo je vodič i uputstvo šta je dozvoljeno, a šta ne onog trenutka kada uzmete hemijsku olovku da odaberete svoju opciju.

Važeći listići

Glasački listići sa dopisanim raznim parolama, porukama, crtežima, sportskim i filmskim junacima biće važeći ako je birač prethodno zaokružio ili podvukao ime kandidata.

Zaokruživanje rednog broja kandidata, ali i podvlačenje samo imena i/ili prezimena kandidata, kao i zaokruživanje ili podvlačenje imena ili dela imena predlagača kandidata, smatraće se takođe važećim glasom.

Listić će biti važeći i ako je moguće utvrditi za koga je glasano, bez obzira na to što su imena drugih kandidata ili nazivi drugih predlagača kandidata precrtani.

Nevažeći listići

Nevažeći glasački listić je onaj koji nije popunjen, ili listić koji je tako popunjen da se ne može pouzdano utvrditi za kog kandidata se birač opredelio.

Nevažeći je i onaj na kome se glasač opredelio za više od jednog kandidata.

Listić je takođe nevažeći ako zaokružite jedno ime, ali potom precrtate celu listu.

Više od 6,5 miliona ljudi ima pravo glasa

Republička izborna komisija utvrdila je da 6.502.307 birača ima pravo glasa na predsedničkim i parlamentarnim izborima.

Prema rečima predsednika RIK-a Vladimira Dimitrijevića, broj birača koji ima pravo glasa je usklađen sa ažuriranim biračkim spiskom.

Na sednici RIK-a nekoliko članova žalilo se na uputstvo o redosledu članova biračkog odbora za rukovanje biračkim spiskom i uručenjem listića.

(Blic)