Sadašnji selektor je uvek uspevao da okupi najbolji tim.

Selektor reprezentacije Srbije Svetislav Pešić trenutno u Sjedinjenim Američkim Državama razgovara sa potencijalnim reprezentativcima iz NBA lige koji bi trebalo da nastupe na ovogodišnjem Evrobasketu.

Pešić želi, da, kao i u Indijanapolisu 2002. godine, stvori moćan tim. Tada je dobio veliko „DA“ svih NBA igrača koje je želeo, pa je utisak, da i danas upravo on može spoji Jokića, Bogdana i ostale.

Činjenica je – još od Indijanapolisa 2002. godine i zlatne medalje Jugoslavije, nacionalni košarkaški tim nije osvojio najsjajnije odličje na važnom turniru. Ruku na srce, retko smo i imali tim sastavljen od 12 najboljih koji funkcionišu kao celina. Divac, Stojaković, Bodiroga, Gurović, Jarić, Rakočević, Koturović, Radmanović, Drobnjak, Vujanić, Tomašević i Čabarkapa na terenu su sproveli sve ideje „mastermajnda“ iz Pirota koji je verovao u uspeh i ubedio ih da mogu. Za početak, svi su se odazvali pozivu.

Posebno se pamti Karijev način komunikacije sa igračima. Anegdote sa Bodirogom, njegov odlazak u Ameriku i pismo Stojakoviću koji je, kasnije, uništavao protivničke odbrane, baš kao što je radio i u dresu Sakramenta. Bilo kako bilo, realnost je, dvadeset godina kasnije nešto drugačija.

Srebro 2009. godine na Evropskom, kao i druga mesta Saše Đorđevića na Svetskom, Evropskom prvenstvu i Olimpijskim igrama 2016. godine predstavljaju veliki uspeh za Srbiju, ali ne dovoljan. „Zemlja košarke“ ima kvalitet za više i može više, ali se trud, rad i požrtvovanost svih, uz malo sreće, podrazumevaju kako bi i novi klinci podigli pehar namenjen najboljem. Sa jedne strane, selektor svojim autoritetom i znanjem stvara i vodi tim. Sa druge, igrači mu veruju, dolaze na okupljanja i igraju za svoju zemlju.

Ono što je poslednjih godina bila misaona imenica jeste selektor profesionalac koji će biti posvećen svim aspektima reprezentativne košarke. Rastrzanost između kluba i nacionalnog tima nije donela pravi rezultat ni Saletu, a posebno ne Kokoškovu koji, i pored velikih očekivanja cele nacije, a sigurno i njega samog, nije uspeo da okupi sve Orlove. Pored Fenerbahčea, koji je tada vodio, i Srbije, sa okrnjenim timom stigao je tek do poraza od Italijana u kvalifikacijama za Olimpijske igre.

Ako neko može, može Kari

Poslednji selektor koji je našoj zemlji doneo zlato poveo je Srbiju u kvalifikacije za Svetsko prvenstvo koje se igra sledeće godine. Posle dve pobede i jednog poraza, u društvu Dragana Tarlaća, krenuo je put Sjedinjenih Američkih Država na preliminarne razgovore sa Bogdanom Bogdanovićem, Nikolom Jokićem, Nemanjom Bjelicom, Aleksejem Pokuševskim, Bobijem Marjanovićem i potencijalnim reprezentativcem Sašom Stefanovićem.

Pešić ništa ne radi slučajno, a prvu reakciju pokazao je Jokić. Posle meča sa Oklahomom na konferenciji za novinare, Somborac je otkrio da se video sa selektorom, što je svakako pozitivna vest.

– Bili smo već. Bili smo na večeri, družili smo se i sve je bilo kako treba. Kažu da smo bili dobri domaćini – rekao je Jokić na konferenciji za novinare i posebno istakao i dolazak Tarlaća koji je „njegov Mačvanin, iz Riđice“.

(Telegraf)