Vašingtonska zabrana obuhvatila je sve energente iz Rusije – ruski tečni prirodni gas, ugalj i naftu. Prošle godine u ukupnom američkom uvozu udeo ruske nafte i naftnih derivata bio je oko osam procenata, pa stručnjake ne iznenađuju sankcije i bez Brisela.

„Sve one stvari koje su bile ekstremne, vlade u Evropi nisu ni htele da razmatraju, sada su na snazi, tako da je zabrana ruske nafte sledeći korak“, rekla je Marta Podemska Mikluš, profesorka ekonomije na koledžu u Minesoti.

Iz Evropske komisije saopštavaju da tečni i prirodni gas iz drugih izvora mogu ove godine da zamene trećinu tih energenata koje sada uvoze iz Rusije. Zemlje Unije analiziraju posledice eventualnih sankcija.

Posle Nemačke, i iz Austrije poručuju da bi zaustavljanje ruskih isporuka bio težak udarac na ekonomiju, jer je ruski udeo u potrošnji gasa 80 odsto. U Italiji kažu da im za alternativu ruskom gasu treba dve i po godine. Bugarska i Mađarska protive se sankcijama za ruske energente.

„Na sastanku u Versaju moramo govoriti jednim glasom. Moramo izaći ujedinjeni. U potpunosti podržavamo Ukrajinu u njenoj borbi za slobodu, biće predložene pojačane mere, neće se uvoditi sankcije za gas i naftu, postoji diskusija, nema rešenja. Ali ne možemo sebi da priuštimo da zaustavimo uvoz nafte i gasa“, naveo je Kiril Petkov, premijer Bugarske.

Ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske Peter Sijarto kaže da za mađarsku privredu posebnu opasnost izazvale bi eventualne sankcije u energetskom sektoru. Prema njegovim rečima, Mađarska zato neće podržati uvođenje novih sankcija u energetici ni na jednom međunarodnom forumu, jer bi to teško pogodilo njihov energetski sektor i privredu.

Rusija odbacuje optužbe da je odgovorna za energetsku krizu. Sankcije su, kažu, zaustavile gasovod Severni tok 2, pa upozoravaju Vašington i Brisel da će uzvratiti.

„Imamo puno pravo da donesemo recipročnu odluku i uvedemo embargo na pumpanje gasa kroz gasovod Severni tok 1, koji je danas opterećen na maksimalnom nivou od 100 odsto. Ali do sada ovu odluku nismo doneli. Od ovoga niko neće imati koristi. Iako nas evropski političari na to guraju svojim izjavama i optužbama na račun Rusije“, rekao je zamenik premijera Ruske Federacije Aleksandar Novak.

Napominje da će porast cena biti nepredvidiv – više i od 300 dolara po barelu, u tom scenariju, oni će biti glavne žrtve.

„Evropski političari bi trebalo pošteno da upozore svoje građane i potrošače šta ih čeka – da će cene na benzinskoj pumpi, struje, grejanja skočiti u nebo. To će uticati i na druga tržišta, uključujući i američko“, naveo je Novak.

A sve to već pogađa potrošače koji plaćaju sve skuplji gas. Naftni derivati poskupeli su danas u Hrvatskoj, Makedoniji, Sloveniji. Zbog skupog goriva negoduju vozači ne samo u Evropi već i širom Amerike. Od države do države, galon košta od 4,5 do 6 dolara, što je najviša cena od 2008. godine.

(rts)