Na današnji dan, 10. februara 1837. od rana zadobijenih u dvoboju umro je Aleksandar Sergejevič Puškin (37), jedan od najvećih ruskih i svetskih liričara i začetnik realizma u prozi.

Poreklom iz stare, ali osiromašene plemićke porodice, pesnik buntovnog duha često je bio na udaru cenzora, a zbog stihova o slobodi prognan je iz prestonice na jug Rusije.  Aleksandar Puškin nastradao je u dvoboju sa Dantesom, francuskim plemićem koji se, navodno, udvarao Puškinovj ženi, lepotici peterburških visokih krugova, Nataliji Gončarevoj.

Naime, dvoboji su tada bili čest način razrešavanja sukoba izazvanih povredom časti među  plemićima. Ruskom pesniku nije bilo prvi put da izlazi na dvoboj a hroničari su pobrojali čak 29  neprilika u koje je upadao, a koje su ishodovale što održanim što izbegnutim dvobojima.

Nema nikakve sumnje da je temperamentni i častoljubivi Puškin svojevoljno izazvao Dantesa na kobni dvoboj. Međutim, na dvoru Nikolaja Prvog već duže vreme  vladala je  atmosfera spletaka, ogovaranja, zavera protiv nepokornog pesnika. Zato se među ruskim piscima i književnim istoričarima ustalilo stanovište da je dvoboj bio namešten.

Naime, Puškin je sa oba ruska samovoljna cara, pod čijim je vladavinama stvorio svoje besmrtne stihove, bez prestanka imao neprilika. Svojim krajnje otvorenim pemama o slobodi, i podržavanju progresivnih pokreta u Rusiji s početka 19. veka, zasluženo je stekao glas neprijatelja njihovog apsolutizma.

Prvu pesmu napisao je sa 14 godina a njegovu liriku odlikuju osećajnost, mera, dovršenost i krajnja jednostavnost izraza. Ljubavni motivi, dominantni u poeziji bogatoj muzičkim, likovnim i psihološkim elementima, povremeno se smenjuju s patriotskim i revolucionarnim.

Njegova dela  „Evgenije Onjegin“, „Grof Nulin“, „Kućica u Kolomni“, drame „Boris Godunov“, „Rusalka“, „Pikova dama“, „Kapetanova kći“, „Egipatske noći“, „Pripovijetke pokojnog Ivana Petroviča Belkina“ velikim slovima upisane su u istoriji svetske književnosti.

(Novosti)