– Fizička i mentalna iscrpljenost, kao i „pregorevanje“ su neki od signala da vaše zdravlje trpi i da je vreme da promenite posao – kaže psiholog Ljubica Bogetić.

Za subotu 7. maj  najavljeno je kolektivno „vrištanje“ žena kao performans umetnice Dee Džanković. Iznad svega, performans predstavlja kolektivni prostor za otvoreni diskurs i oslobađanje nagomilane tenzije i stresa, umesto dovođenja u dalje stanje izgaranja poznatog i kao „burnout“.

Pošto je „burnuot“ termin koji se najčeće vezuje za „sagorevanje“ na poslu pitali smo psihologa Ljubicu Bogetić koji je taj „prelomni“ trenutak kada više ne bi trebalo „trpeti“ i kada bi trebalo promeniti posao.

– Posao bi trebalo promeniti kada vidite da trpi vaše telo i vaša psiha, a za to postoje jasni signali – kaže Bogetić za Telegraf.

Ona navodi da je rad pod „tenzijom“ u neprijatnoj atmosferi i okruženju dugoročno štetan po naše zdravlje, a somatskim, odnosno fizičkim simptomina prethode oni psihički na koje, kako kaže, većina ljudi ne obraća mnogo pažnje.

– Ukoliko vam teško pada pomisao na odlazak na posao, imate onaj neprijatan osećaj u stomaku, nagon na povraćanje, mučninu, ako vam se često plače kada idete na posao, ako osećate nelagodu u poslovnom okruženju, osećate se bezvredno, ako imate osećaj da ste izneverili sebe, imate osećaj da neko ne vrednuje i ne ceni vaš rad, ako se osećate diskriminisano u odnosu na neke kolege i imate osećaj da prepostavljeni ili kolege ne poštuju vašu ličnost ili vas omalovažavaju, vreme je da počnete da razmišljate ozbiljno o promeni posla, jer ova nagomilana nezadovoljstva posle nekog vremena mogu da rezultiraju i ozbiljnim fizičkim bolestima – kaže Bogetić.

Ona navodi da su najčešći razlozi da se neko ovako oseti mobing na poslu, svakodnevni stres, kao i „sagorevanje“ poznatije kao „burnout“.

– Uz ovo, komunikacija između nadređenih i zaposlenih, kolega kao i „pretrpavanje poslom“, postavljanje nemogućih zadataka mogu biti razlozi da razmislite da li bi trebalo da se zadržite na tom radnom mestu.

Ukoliko su loši uslovi rada ili ste slabo plaćeni. Na zapadu je sasvim normalna i ni malo stresna situacija promeniti posao. Međutim, kod nas vlada malo drugačije mišljenje, ono komunističko uverenje – važno je da imaš kakav takav posao, pa se promena posla shvata kao neka teška tragedija i ljudi su spremni da trpe mnogo duže.

Oni imaju strah od gubitka posla, a strahom je najlakše manipulisati, što poslodavci naročito na našim prostorima znaju i koriste. Tu je naravno i strah od promene, uklapanja u neko novo radno okruženje, pa su to sve često „kočnice“ zbog kojih se mnogi ne usuđuju da promene radno mesto i zbog kojih su spremni da trpe sve dok se ozbiljno ne razbole – objašnjava Bogetić.

Ona dodaje da je društvo prilično dehumanizovano i da se u mnogim poslovnim okruženjima na ljude gleda kao na „brojke“ i „potrošnu robu“, te da poslodavce ne zanima mnogo kako se zaposleni osećaju u radnom okruženju.

– Mnogi ljudi imaju i manjak samopouzdanja, pa nisu svesni svojih vrednosti, što ih sputava da se otisnu u nešto novo. Drugi, pak, se zadovoljavaju time „dobro je dok imam posao i sigurnu platu“, pa i neka se trpi.

Čim trpite na poslu, hronično ste nezadovoljni, potišteni, neko ne vrednuje vaše kvalitete, pokušava da obezvredi vaš rad ili vas ponizi, a o tome ste pokušavali da razgovarate sa nadređenima ili kolegama, skrenete pažnju i na to niko ne reaguje, a za vas se neprijatne situacije ponavljaju i ne rešavaju, vreme je da smognete snagu i nađete hrabrost za promenu – savetuje psiholog.

(Telegraf)